Proteini

Reč „protein“ vodi poreklo iz starogrčke reči „πρῶτος“ ‎(prôtos), što znači „prvi“. Naziv je takav jer su osnovna gradivna komponenta živih bića, a imaju značajnu ulogu i u svim životnim procesima.

Namirnice koje jedemo poreklom su biljnog i životinjskog porekla (ne treba zaboraviti ni gljive), pa zato obiluju proteinima.

Podela proteina

Proteini se mogu podeliti i na proste i složene. Složenost se proverava hidrolizom. Prosti proteini hidrolizom daju isključivo amino-kiseline, a složeni i amino-kiseline i neka druga jedinjenja.Hemoglobin je složeni protein jer osim ostataka amino-kiselina sadrži i deo koji se zove hem (izdvojen na slici levo) u čijem središtu je atom gvožđa koji se vezuje za kiseonik.Da bi se sintetisali proteini u organizmu potrebne su amino-kiseline. Neke amino-kiseline organizam životinja i ljudi ne može sam da sintetiše i unosi ih hranom. Takve amino-kiseline nazivaju se esencijalnim amino-kiselinama. Ostale amino-kiseline organizam može sintetisati transformacijom unetih.

Vlaknasti i loptasti proteini

Prema oblicima molekula, proteini mogu biti vlaknasti (fibrilarni), kao što su oni u kosi, noktima, uopšte koži i mišićima (na slici desno) i loptasti (globularni) (na slici levo) kao što su enzimi (biološki katalizatori), hormoni (poput insulina), transportni (hemoglobin), imunoglobulini (antitela).